Mi smo tim koji veruje da su bolesti zavisnosti izlečive, tim koji je kroz iskustva naučio da je uobičajeno mišljenje o bolestima zavisnosti (da je bolest neizlečiva i da su moguće samo apstinencionalne faze) – netačna. Znamo da može biti hronična i recidivna, ali sigurno nije neizlečiva. To potvrđuju priče i svedočanstva ljudi koji su „preživeli“ zavisnost i sada su dobro. Možete ih upoznati.
Bolesti zavisnosti, kroz pojedinca, napadaju ćeliju našeg društva – porodicu. Osim emotivne i materijalne štete, paralelno sa ovim problemom, kod ostalih članova bliže porodice (najčešće brat ili sestra), razvija se pojava koju nazivamo „sindrom žrtve“. Ova pojava, koja se najčešće javlja kod brata ili sestre zavisnika, izaziva stanje odbačenosti, zapostavljanja i nepravde. Najčešće zbog povećane emotivne pažnje i povećane potrošnje materijalnih sredstava usmerene na osobu za koju se traži rešenje.
Postoji izlaz iz bolesti zavisnosti i negativnih pojava koje one donose (manipulacija, nasilje…), ali je težak i dugotrajan. Za razliku od drugih bolesti, pacijent se sam bori za sebe, usvajanjem novih mehanizama i modela ponašanja i razmišljanja. Sve je to suprotno od naše navike da lekar, krevet i lekovi učine sve umesto nas.
Zašto?
- Bolesti zavisnosti imaju jedan oblik, više manifestacija, a mnogo različitih uzroka.
- Bolesti zavisnosti su bolesti ličnosti, karaktera, stavova – kompletnog mehanizma donošenja odluka.
- Promeniti način ponašanja nije teško, ali bez promene načina razmišljanja, nije moguće trajno izaći iz zavisnosti.
- Za duboku promenu i izlazak iz bolesti zavisnosti potrebno je vreme, izolovana sredina i ispravan model (uzor).
- Kroz pojedinca, zavisnost napada čitavu ćeliju nšeg društva – porodicu
